Noć veštica ili “Halloween” je praznik koji se obeležava 31. oktobra svake godine. U Srbiji je ovaj praznik počeo da se obeležava tako što se deca maskiraju u vrtićima i školama dok se za malo starije organizuju tematske večeri gde se bira najlepši ili najbolji kostim.
Šta je noć veštica?
Halloween je zapravo skraćenica od All Hollow’s Eve što znači “Veče svih svetih” koji pada na 1. novembar. Noć veštica je zapravo termin koji se prvi put upotrebio kada je izašao istoimeni film iz 1974. godine.
Iz američkih filmova smo naučili da je Noć veštica praznik na koji deca idu maskirana od kuće do kuće tražeći slatkiše.
Poenta maskiranja dece je zapravo da se deca suoče sa svojim strahovima. Tako roditelji neretko decu maskiraju u čudovišta, duhove, zombije, kosače, klovnove itd. Pored toga, trend je postao i da se deca oblače u superheroje, pa tako imamo decu u kostimima poznatih junaka poput Spajdermena, Betmena, Supermena i ostalih.
Noć veštica dekoracija
Kao što možemo da primetimo u mnogim američkim filmovima dekoracija za Noć veštica je neizostavan deo. Svaka kuća je dekorisana sablasnim detaljima. Tako možete videti kuće koje su dekorisane paukovom mrežom, šišmišima koji vise, izrezbarenim bundevama kao i fenjerima.
Kao i za Božić, Amerikanci se nezvanično takmiče u komšiluku ko će bolju dekoraciju napraviti za ovaj praznik.
Istorija Noći veštica
Iako je Noć veštica irskog porekla, ovaj praznik je nacionalno priznat u Americi. Neki podaci kažu da čak 150 miliona ljudi učestvuje na proslavama “Halloween’a”.
Veruje se da Noć veštica imamo zahvaljujući Ircima. Jedno od objašnjenja slavljenja Noći veštica je to da su Kelti 1. novembar smatrali početkom nove kalendarske godine pa su noć pre posvetili bogu Sunca i gospodaru smrti.
Kelti su takođe verovali da u noći između 31. oktobra i 1. novembra mrtvi ustaju i obilaze mesta gde su živeli. Živi su u strahu proizvodili buku i oblačili kostime kako bi ih oterali.
Stari Rimljani su takođe davali na značaju ovoj noći. Tokom ove noći Rimljani su gasili vatru u ognjištima a ispred domova su ostavljali izdubljeno povrće kako bi oterali mrtve. Zahvaljujući Amerikancima, to povrće je sada dominantno bundeva.
Maskiranje za Noć veštica
Po verovanju Kelta, duše umrlih bi pripale Bogu Samhainu. Da bi kneza smrti umilostili, bilo je potrebno da se izvede obred prinošenja žrtve na novu godinu (1. novembra). Kao znak zahvalnosti, on bi dozvolio dušama umrlih da posete svoje domove gde su živeli.
Smatra se da odatle potiče običaj maskiranja gde su živi stupili u zajednicu sa umrlima. Tako što su ih podržavali i zajedno sa njima hodali po mraku.
Ipak drugo predanje kaže da su se tokom te noći živi oblačili u kostime i proizvodili buku kako bi izbegli duhove mrtvih koji se spuštaju u toj noći.
Halloween bundeva (bundeva za Noć veštica)
Običaj rezbarenja bundeve potiče čak iz 16. veka. Po predanju, Džek O’Lanter je zaslužan za ovaj običaj. Naime, Džek je bio irski kovač koji je uspeo čak dva puta da prevari đavola.
Prvi put je tražio od đavola piće u zamenu za njegovu dušu. Kada se đavo pretvorio u novčić, Džek ga je odmah stavio u džep u kome se nalazio i krst. Đavo nije mogao da se vrati u svoj prvobitni oblik pa mu je obećao da mu neće uzeti dušu narednih 10 godina ako ga pusti.
Nakon 10 godina, ponovo su se sreli. Ovoga puta, Džek je zamolio đavola da mu ubere jabuku. Kada se đavo popeo na drvo, odmah je urezao krst u koru drveta i opet zarobio đavola.
Nakon Džekove smrti, Raj ga nije prihvatio zbog grešnog života. Đavo ga je dočekao ispred pakla te ga je poslao u večni mrak sa grumenom uglja. On je grumen uglja stavio u udubljenu repu i tako je nosio sa sobom. Tako je izrezbarena repa postala simbol izgubljene duše koja večno tumara između svetova.
Danas se izdubljuje bundeva i od nje se prave strašni oblici.
Kako su Kelti verovali da je glava najmoćniji deo tela, oni su na sveću stavljali glavu ovog povrća protiv sujeverja.
Trick or treating (smicalica ili poslastica)
Kako su duše mrtvih dolazile u posetu gladne, trebalo ih je nahraniti. Tako je došlo do tradicije “trick or treating”. Ukoliko neko ne bi nahranio duše umrlih (treating), doživeo bi gnev Boga Samhaina (trick).
Danas nema gneva ili osvete. Danas je to samo simbolika koju najčešće koriste deca. Oni idu od vrata do vrata tražeći poslastice ili će napraviti neku smicalicu koja je naravno daleko od geneva ili osvete po starim predanjima.
Ipak, ova tradicija ima svoje korene i u srednjem veku. Tada su siromašni išli od vrata do vrata moleći za hranu a za uzvrat bi se molili za duše preminulih predaka onih koji su im dali hranu.
Tako je narod ostavljao hranu ispred ulaza u domove kako bi duhovi otišli u miru i ne bi naudili ikome.
Noć veštica u Srbiji
Noć veštica u Srbiji nije zastupljena kao što je to u zapadnim zemljama slučaj. Međutim, u poslednje vreme se mnogo češće obeležava i kod nas. Firme organizuju maskare za svoje zaposlenike u formi “team buildinga”.
Deca u vrtićima se takođe maskiraju u željene heroje, omiljen likove iz crtanih serija i filmova. I deca i odrasli se raduju tokom pravljenja maski za ovaj događaj.
Nakon što su narodi ovde primili pravoslavlje, ustanovljen je praznik Svih Svetih 1. novembra baš kako bi se iskorenio ovaj okultistički običaj.
Uticajem zapada i globalizacije, kao i upliva raznih religija, noć uoči hrišćanskog praznika postao je Noć veštica, vradžbina, prizivanje zlih duhova i demona.
Noć veštica u Srbiji se podudara sa pravoslavnim praznikom Sveti Luka. Sveti Luka je jedan od tvoraca jevanđelja. Smatra se da je baš Sveti Luka prvi koji je pravio ikone. Napravio je ikone Isusa Hrista, Bogorodice i apostola Petra i Pavla.
Noć veštica se danas proslavlja u SAD, Irskoj, Kanadi, Velikoj Britaniji, Švedskoj, Portoriku, Japanu, Novom Zelandu i Australiji.
Globalnim uticajem zapadne kulture, i na našim prostorima uključujući i Srbiju, počela se slaviti Noć veštica uoči praznika Sv. Luka.
Bele poklade
Pored Noći veštica, i pravoslavlje ima praznik tokom kojeg se ljudi maskiraju. I ovde su koreni u paganskim verovanjima a potiču od proslave kulta Sunca i dolaska proleća.
Bele poklade se obeležavaju nedelju dana pre Vaskršnjeg posta.
Tokom proslave Belih poklada uživa se u mrsnoj hrani i piću. Običaj nalaže da se sve svađe prekinu na taj dan i da se sklope prijateljstva / primirja. Da se oproste uvrede i da se pomire zavađeni.
Bele poklade su ostale najviše zastupljene u istočnoj Srbiji. Maske se prave uglavnom od životinjske kože kojima se teraju zle vile i veštice.
