Pre nekoliko godina, ubrzo nakon useljenja u novu kuću, rešio sam da napravim malo baštensko jezero u dvorištu.
Posle renoviranja ostalo mi je nekoliko gotovih betonskih elemenata, pa sam počeo da razmišljam da li mogu da ih iskoristim umesto klasične varijante sa velikim iskopom i folijom.
Ideja je delovala ok, ali sam se tokom radova prilično namučio oko nekih stvari. Zato sam odlučio da napišem ovaj vodič.
Cilj je da vam uštedim vreme i pokažem kako da napravite baštensko jezero u dvorištu od gotovih betonskih elemenata, bez grešaka koje sam ja pravio prvi put.
Ako želite baštensko jezerce u dvorištu od gotovih betonskih elemenata, najjednostavniji koncept je da se betonska cev većeg prečnika postavi uspravno u pripremljen iskop, dobije zatvoreno i hidroizolovano dno, pa se zatim uredi njena gornja ivica.
Zvuči jednostavno? Jeste jednostavnije od izrade cele armiranobetonske školjke na licu mesta, ali nekoliko detalja ne bih prepustio improvizaciji.
Evo šta sam zaključio kada sam krenuo da se bavim ovom temom:
- Veličinu jezerca odredite prema prostoru i količini vode koju kasnije želite da održavate.
- Mesto iskopa proverite pre rada zbog korenja, instalacija i pristupa mehanizaciji.
- Dno iskopa mora da bude ravno i dovoljno čvrsto da kasnije ne dođe do sleganja.
- Gotov element postavite i nivelirajte pre izrade završnog spoja sa dnom.
- Hidroizolaciju proverite punjenjem pre nego što uredite prostor oko jezerca.
- Pumpu planirajte pre završne obrade ako želite cirkulaciju vode.
Korak 1: Odredite veličinu, dubinu i tačno mesto jezera
Prvo izađite u dvorište sa metrom. Nemojte još uzimati lopatu. Pogledajte koliko mesta realno možete da odvojite za jezero, ali ostavite prostor i oko njega.
Trebaće vam prilaz tokom radova, a kasnije ćete verovatno želeti kamen, biljke ili stazu uz jednu stranu. Ja sam u početku gledao samo površinu koju će voda zauzeti, a to je bila greška.
Kada oko budućeg jezerca ostavite pola metra do metar slobodnog prostora za rad i kasnije održavanje, potrebna površina odjednom postane znatno veća.
Oblik zavisi od elemenata koje imate ili možete da nabavite. Ako želite pravilan kružni bazen, jedna od opcija su betonske cevi koje možete naći na sajtu mistrija.rs.
Pre nego što konačno obeležite mesto, pogledajte dvorište tokom različitih delova dana. Royal Horticultural Society preporučuje sunčanu poziciju ili polusenku, uz najmanje polovinu površine izloženu suncu.
Ja bih izbegao i najnižu tačku dvorišta. Posle jake kiše površinska voda sa zemljom može da završi direktno u jezeru.
Korak 2: Obeležite iskop i napravite čvrstu podlogu
Kada znate gde će jezerce biti, prenesite njegov oblik na zemlju. Najlakše je da položite element na planirano mesto ako težina to dozvoljava i obeležite obod.
Kod težih komada mere prenesite metrom i kanapom. Nemojte kopati rupu tačno po spoljnoj meri. Ostavite dovoljno mesta da možete da spustite element i priđete njegovim stranama.
Kod gotovih malih bazena često se ostavlja dodatni prostor oko iskopa upravo zbog postavljanja i nivelacije. Recimo da želite da gornja ivica ostane nekoliko centimetara iznad travnjaka.
Taj deo morate uračunati pre kopanja. Morate uračunati i sloj podloge ispod konstrukcije. Ja bih obeležio željenu završnu visinu na jednom fiksnom mestu pored iskopa.
Posle toga je mnogo lakše proveravati dubinu metrom nego svaki put procenjivati od oka. Zatim kreće iskop. Gornji sloj zemlje skinite odvojeno ako želite da ga kasnije koristite oko jezera.
Kada dođete do planirane dubine, proverite dno na više mesta. Nemojte proveriti samo sredinu. Ako je jedan kraj niži nekoliko centimetara, voda će vam to kasnije odmah pokazati.
Dno očistite od rastresite zemlje i ostataka korenja. Mekane delove ne bih samo zatrpao tankim slojem peska. Uklonite ih dok ne dođete do stabilne podloge.
Kod rastresitog tla može da pomogne razdvajanje zemlje i nasutog sloja geotekstilom. Sam geotekstil, naravno, ne daje nosivost. On samo sprečava da se različiti slojevi vremenom mešaju.
Koliko nasutog materijala treba?
Tu ne postoji jedna mera za svako dvorište. Zavisi od tla i mase konstrukcije. Na stabilnom prirodnom tlu priprema je jednostavnija.
Na starom nasipu ili mestu gde je ranije bila građevinska jama bio bih znatno oprezniji. Pre postavljanja elementa proverite sledeće:
- dno iskopa ne propada pod nogom
- nema korenja koje ostaje ispod buduće konstrukcije
- površina je ravna po oba pravca
- predviđena visina gornje ivice odgovara okolnom terenu
- mehanizacija može da priđe mestu bez prelaska preko sveže pripremljenog dna
Tu vredi izgubiti pola sata. Kasnije se neravna podloga mnogo teže ispravlja.
Korak 3: Postavite element i napravite vodonepropusno dno
Težak gotov element ne bih pokušavao da spustim pomoću dasaka, improvizovanih poluga ili nekoliko ljudi koji će ga pridržavati.
Čak i relativno mali armiranobetonski komadi mogu imati nekoliko stotina kilograma. Ako vam treba dizalica ili druga mašina, dogovorite je pre početka iskopa.
Operater treba da zna gde element ide i sa koje strane može bezbedno da priđe. Kada ga spustite, nemojte odmah zatrpavati prostor sa strane.
Prvo stavite libelu preko gornje ivice. Proverite jedan pravac, pa pravac pod uglom od 90 stepeni. Ako nešto nije dobro, sada još možete da podignete element i korigujete podlogu.
Ako element nema fabrički zatvorenu bazu, potrebno je napraviti vodonepropusno dno i spojiti ga sa zidom. Kod većih dimenzija ne bih napamet određivao armaturu i debljinu baze.
Opterećenje zavisi od veličine jezera i podloge, pa taj deo treba prilagoditi konkretnom slučaju. Koristite sistem koji je deklarisan za stalni kontakt sa vodom.
Obradite celo dno i spoj sa vertikalnom površinom prema uputstvu proizvođača. Ako će u vodi biti ribe, proverite da li je završni materijal namenjen i za takvu primenu.
Korak 4: Napunite jezero, proverite ga i tek tada uredite obalu
Kada hidroizolacija sazri prema roku koji je naveo proizvođač, sledi probno punjenje. Ja bih prvi put sipao samo deo vode i sačekao. Ako je sve u redu, nastavite do planiranog nivoa.
Obeležite visinu vode na mestu koje ćete lako pronaći sledećeg dana.
Nemojte odmah zaključiti da je svako smanjenje nivoa curenje jer leti postoji isparavanje. Probno punjenje ima još jednu korist. Tek sa vodom ćete jasno videti da li je gornja ivica zaista ravna.
Ako je sve dobro, tek sada krenite sa zatrpavanjem prostora oko spoljne strane. Materijal dodajte postepeno. Posle toga možete da uredite gornji rub. Tu imate dosta slobode. Kamen dobro radi ako želite da sakrijete betonsku ivicu.
Gde možete da pogrešite
Prvu grešku sam već pomenuo iz sopstvenog iskustva: nemojte krenuti da kopate čim pronađete mesto koje lepo izgleda. Prvo izmerite površinu i odlučite koliku količinu vode želite. Drugi problem je završavanje okolnog prostora prerano.
Dok ne napunite jezerce i ne proverite nivo vode, kamen oko ruba treba da sačeka. Česta greška je i loša nivelacija.
Nekoliko centimetara razlike na zemlji možda ne deluje važno, ali kada voda napravi potpuno horizontalnu liniju uz zid, neravna ivica postaje očigledna.
Kod hidroizolacije bih posebno izbegao kombinovanje slučajnih materijala koji su ostali od drugih radova.
Proizvod namenjen fasadi ili kupatilu ne mora automatski biti dobar izbor za korito koje je stalno puno vode.
Pitanja i odgovori
Zaključak
Baštensko jezerce može da promeni izgled dvorišta sa relativno malo elemenata.
Ako već imate odgovarajuće gotove betonske elemente ili možete lako da ih nabavite, vredi razmotriti ovakav način izrade.
