Olimpijske igre su najveći sportski događaj na svetu koji se održava svake četiri godine. Igre okupljaju hiljade sportista iz preko 200 zemalja.
Letnje i zimske Olimpijske igre su se održavala iste godine do 1992. dok nije donesena odluka da se zimske Olimpijske igre pomere na 1994. godinu. Od tada se održavaju svake dve godine naizmenično.
Jedan od pogrešnih naziva za Olimpijske igre je Olimpijada. Olimpijada je zapravo merna jedinica vremena koju su stari Grci koristili za period između Olimpijskih igara.
Prve Olimpijske igre – Antičke Olimpijske igre
Prve Olimpijske igre su najverovatnije održane 776. godine p.n.e. Postoje određeni pisani dokazi da se potkrepi ova tvrdnja. Međutim postoje i neki dokazi da su Antičke Olimpijske igre održane mnogo pre 776. godine p.n.e.
Na nalazištu na Olimpiji pronađena je ploča na kojoj piše “Asklepijad, penatletičar posvećuje ovaj disk Zevsu na 225. Olimpijskim igrama”. Obzirom da su se igre održavale svake četiri godine, može se doći do zaključka da su prve igre održane oko 1500. godine p.n.e.
Uprkos svemu tome, naučnici i dalje ne mogu da se usaglase kada su tačno nastale igre.
E sada, postoje mnoga predanja kako su nastale Olimpijske igre ali najpolularnije je ono gde je Herakle u čast oca Zevsa nakon izvršenih 12 zadataka sagradio Olimpijski stadion te igre nazvao Olimpijskim igrama. Kao što rekoh, najprihvatljiviji datum prvih Olimpijskih igara je 776. godina p.n.e.
Koliko su bile važne igre za civilizaciju govori i legenda da su gradovi/polisi ugovarali primirja tokom igara. Međutim ova legenda nema osnova jer rat između polisa nikada nije prekidan osim u slučaju kada su hodočasnici prolazili u Olimpiju jer nisu hteli da nanesu gnev Boga Zevsa.
Što se tiče igara, u početku su to bile samo igre od lokalnog značaja a održavala se samo jedna disciplina – trka na 1 stadij (nešto manje od 185 metara). Kasnije je ubačena trka na 2 stadija dok je prva dugoprugaška trka od 24 stadija (oko 4,200 metara) uvedena na igrama 720. godine p.n.e.
Učestvovali su muški građani iz svih krajeva tadašnjeg grčkog sveta (od Španije do Crnog mora).
Žene nisu smele da se takmiče, čak nisu smele ni da prisustvuju kao gledaoci. Međutim, one su imale svoje igre u čast boginje Here koje su se održavale takođe svake četiri godine.
Pobednici su na igrama dobijali maslinastu krunu kao nagradu, bili su poštovani u svom gradu i građeni su im spomenici u njihovu čast.
Kasnije su igre obogaćene novim disciplinama. Tako su Antičke igre imale sledeće sportove:
- petoboj (skakanje, bacanje diska, bacanje koplja, trka i rvanje)
- boks
- rvanje
- pankration (spoj boksa i rvanja)
- jahanje
Po predanjima, prvi Olimpijski pobednik bio je Koreb (kuvar iz Elisa). Nakon 380 godina, spartanska princeza Kiniska je bila prva žena pobednik 396. godine p.n.e. Ona je pobedila u trci konja a taj uspeh je ponovila i 392. godine p.n.e.
Igre su imale najveću popularnost između 6. i 5. veka p.n.e. Značaj Olimpijskih igara je naglo opao nakon rimske vladavine nad Grčkom. Smatra se da su igre završene 393. godine p.n.e. kada je car Teodosije I naredio gašenje svih paganskih običaja (i igre su smatrane paganskim običajem). Druga teorija kaže da su igre ugašene 426. godine nove ere kada je car Teodosije II naredio rušenje svih Grčkih hramova.
Pripreme za moderne Olimpijske igre
Za današnje Olimpijske igre ili moderne Olimpijske igre, može se reći da je najzaslužniji francuski sportista, pedagog i istoričar Pjer de Kuberten. On se posvetio ideji da se obnovi tradicija antičkog doba.
On je na sednici “Unije francuskih sportista” 1892. godine izneo ideju. Ideja je bila da se ujedine sportisti u različitim disciplinama iz celog sveta.
Ključni momenat je 1893. godina kada je osnovan “Svetski sportski kongres”. Sa radom je počeo već 1894. godine kao “Osnivački kongres Međunarodnog olimpijskog komiteta”. Kongresu je prisustvovalo 79 delegata iz 12 zemalja sa ukupno 49 sportskih organizacija. 21 zemlja je imala status posmatrača.
Međunarodni olimpijski komitet ili MOK je konstruisan 23. juna 1894. godine. Komitet je borjao 15 članova iz 12 zemalja koje su činile Grčka, Švedska, Češka, Francuska, SAD, Rusija, Novi Zeland, Mađarska, Italija, Velika Britanija, Belgija i Argentina.
Neke od najvažnijih odluka novonastalog komiteta je bio da se prve Olimpijske igre održe u Atini 1896. godine, te da se igre održavaju svake četiri godine. Za predsednika MOK-a izabran je Grk Dimitrios Vikelas a Pjer de Kuberten je izabran za generalnog sekretara. Nakon Olimpijskih igara u Atini, Pjer de Kuberten je postao predsednik MOK-a i na toj poziciji je ostao 29 godina, do 1925.
Moderne Olimpijske igre
Prve moderne Olimpijske igre su održane 1896. godine na mestu gde je sve i počelo, u Atini. Igre su trajale od 6. do 15. aprila 1896. godine.
Takmičenja su se održala na stadionu Panatinaiko a učestvovalo je 14 zemalja sa ukupno 241 sportistom. Na prvim Olimpijskim igrama bilo je 9 sportova sa ukupno 43 sportske discipline.
Grčka vlada je finansirala održavanje igara a namera je bila da se investicija vrati kroz prodaju ulaznica i komemorativnih setova markica za prve Olimpijske igre.
Pobednici prvih Olimpijskih igara su dobijali srebrnu medalju, maslinovu grančicu i diplomu dok su drugoplasirani dobijali bronzanu medalju, maslinovu grančicu i diplomu. Retroaktivno, MOK je dodelio zlatne, srebrne i bronzane medalje prvoplasiranim, drugoplasiranim i trećeplasiranim takmičarima. Dodela zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja je uvedeno na Letnjim Olimpijskim igrama 1908. u Londonu.
Od 14 zemalja koje su učestvovale ne prvim Olimpijskim igrama, SAD su dobile najviše srebrnih medalja (kasnije pretvorene u zlatne), 11. Grčka je osvojila ukupno najviše medalja, 46. Ukupno 10 zemalja je osvojilo barem jednu medalju na prvim igrama.
Najuspešniji takmičar je bio Nemac Karl Šuman. On se takmičio u rvanju i gimnastici a osvojio je ukupno četiri zlatne medalje.
Grčki narod kao i sportisti su tražili da se Olimpijske igre stalno održavaju u Grčkoj ali je MOK doneo odluku da se igre održavaju u raznim gradovima.
U spomen na prve Olimpijske igre održane u Grčkoj, 1906. godine (na desetu godišnjicu) održane su međuigre. Iako je ove igre organizovao MOK, one se ne ubrajaju u redovne Olimpijske igre.
Na Olimpijskim igrama su učestvovali samo amateri, dok profesionalcima nije bilo dozvoljeno da se takmiče. Sve je tako bilo do kasnih 80-ih godina i početkom 90-ih godina. A tačku na „i“ i konačnu tranziciju je doneo Američki košarkaški Dream Team 1992. godine u Barseloni. U fudbalu mogu da se takmiče profesionalci ali samo ispod 23 godine starosti uz maksimalno 3 igrača starija od 23 godine.
Poteškoće Olimpijskih igara
Nakon uspešnih prvih, Olimpijske igre su imale poteškoća na sledeće tri koje su održane u Parizu, Sent Luisu i Londonu. Pored toga što su igre bile u senci Svetskih izložbi (EXPO), igre su trajale jako dugo. U Parizu 1900. godine igre su trajele 5 i po meseci dok su one u Sent Luisu trajale malo preko 4 meseca.
Četvrte Olimpijske igre u Londonu, 1908. godine trajale su čak šest meseci što je za današnje uslove jako nepojmljivo. Trajanje igara je variralo da bi se tek na igrama u Los Anđelesu 1932. i u Berlinu 1936. godine došlo do ustaljenog vremena trajanja Olimpijskih igara kao što je slučaj i danas, 15 dana.
Olimpijske igre su zbog ratnih dejstava u Prvom i Drugom svetskom ratu bile otkazane tri puta, 1916., 1940. i 1944. godine.
Zimske Olimpijske igre
Klizanje na ledu je bio jedan od sportova koji je predviđen za Olimpijske igre kada je osnovan MOK. Prvo takvo takmičenje je organizovano u Londonu 1908. godine i to u četiri discipline umetničkog klizanja.
MOK je razmatrao čak uvođenje zimskih Olimpijskih igara ali Skandinavci su glasali protiv kako bi zaštitili svoje “nordijske igre”.
Ipak, MOK je uvrstio neke zimske discipline za Olimpijske igre 1916. (koje se nisu održale) i 1920. godine. Pod okriljem MOK-a, 1924. godine u Parizu, organizovan je “Međunarodni vikend zimskih sportova”. Događaj je doživeo veliki uspeh tako da je Međunarodni olimpijski komitet doneo odluku 1925. godine da se ustanove Zimske olimpijske igre. Ustanovljeno je da će se organizovati nezavisno od Letnjih olimpijskih igara.
MOK je 1926. godine na jednoj od svojih sednica doneo odluku da igre koje su se održale 1924. godine računaju kao prve Zimske olimpijske igre.
Do 1992. godine Zimske i Letnje olimpijske igre su se održavale iste godine. Zatim je donesena odluka da se Olimpijske igre razdvoje tako da su sledeće Zimske Olimpijske igre održane već nakon dve godine, 1994. Od tada se održavaju takođe svake četiri godine.
