Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), zagađenje vazduha godišnje uzrokuje 4,2 miliona smrti. Ovaj broj je zabrinjavajući. Problem zagađenja utiče na zdravlje stanovnika i smanjuje kvalitet života. Najzagađeniji gradovi u svetu, gradovi sa visokim nivoima zagađenja suočavaju se sa ozbiljnim izazovima. Vlade tih gradova preduzimaju brojne mere kako bi se borile protiv zagađenja. U ovom tekstu ćemo detaljno predstaviti deset najzagađenijih gradova u svetu, projekte koje sprovode lokalne vlasti i mere koje su uvedene u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha.
Tabela najzagađenijih gradova u svetu
| Grad | Zemlja | Indeks zagađenja |
|---|---|---|
| Byrnihat | Indija | 310 |
| Delhi | Indija | 290 |
| N’Djamena | Čad | 270 |
| Dhaka | Bangladeš | 260 |
| Kinshasa | DR Kongo | 250 |
| Islamabad | Pakistan | 240 |
| Hanoi | Vijetnam | 230 |
| Ho Chi Minh City | Vijetnam | 220 |
| Phnom Penh | Kambodža | 210 |
| Bangkok | Tajland | 200 |
Koji su to najzagađeniji gradovi u svetu?
Najzagađeniji gradovi u svetu su uglavnom veliki urbani centri sa visokim nivoom industrijske aktivnosti, saobraćaja i gustim stanovništvom.
Byrnihat, Indija
Byrnihat je industrijski grad sa AQI vrednošću od 310. Glavni uzroci su cementare, fabrike i konstantan saobraćaj na granici država Asam i Meghalaya. Veliki broj kamiona prolazi kroz grad svakodnevno, što dodatno povećava koncentraciju PM2.5. U gradu ne postoje razvijeni sistemi javnog transporta, a mere kontrole emisija su minimalne, zbog čega Byrnihat beleži najgori kvalitet vazduha u svetu. Ovaj grad se nalazi na prvom mestu u katergoriji najzagađeniji gradovi u svetu.
Delhi, Indija
Delhi ima AQI od 290 i predstavlja simbol zagađenja u Južnoj Aziji. Glavni uzroci su saobraćaj, industrija i sezonsko spaljivanje žetvenih ostataka u okolnim regijama. Vlasti su uvele pravila za smenu korišćenja automobila (sistem par-nepar), razvijaju električni javni prevoz i sprovode zabrane na industrijske emisije u određenim delovima grada. Uprkos merama, ekstremni smog u zimskom periodu i dalje dovodi do zatvaranja škola i hitnih zdravstvenih upozorenja.
N’Djamena, Čad
Glavni grad Čada ima AQI vrednost od 270. Pored saobraćaja i industrije, veliki problem predstavlja sagorevanje biomase za kuvanje i grejanje. Prašina iz Sahare redovno povećava nivo suspendovanih čestica. Nema ozbiljnih sistema za kontrolu emisija, a javni prevoz je slabo razvijen. Stanovnici su izloženi konstantnom riziku, što se odražava na porast respiratornih oboljenja.
Dhaka, Bangladeš
Dhaka beleži AQI od 260. Grad pati od preopterećenog saobraćaja, hiljada malih fabrika bez filtera i nekontrolisanog građevinskog sektora. Vlada pokušava da modernizuje javni prevoz uvođenjem autobusa sa niskom emisijom i metrolinija. Takođe se sprovode akcije sadnje drveća i kontrole manjih industrijskih pogona. Ipak, zbog brzog urbanog rasta i gustog stanovništva, kvalitet vazduha i dalje ostaje kritično nizak.
Kinshasa, DR Kongo
Kinshasa ima AQI vrednost od 250. Najveći problem predstavlja spaljivanje otpada na otvorenom i korišćenje zastarelih goriva u domaćinstvima. Grad nema razvijen sistem praćenja kvaliteta vazduha, pa je teško planirati mere. Uz to, urbanizacija i siromaštvo doprinose nekontrolisanom širenju zagađenja. Rezultat su stalno visoki nivoi čestica štetnih po zdravlje.
Islamabad, Pakistan
Islamabad beleži AQI od 240. Grad pati od zagađenja uzrokovanog saobraćajem, industrijskim emisijama i spaljivanjem useva u okolnim oblastima. Lokalna vlast uvodi električne autobuse i reguliše industrijske zone, ali problem dodatno pogoršavaju klimatski uslovi tokom zime kada se smog zadržava u dolinama. Građani su često izloženi ozbiljnim zdravstvenim rizicima.
Hanoi, Vijetnam
Hanoi ima AQI vrednost od 230. Sezonske magle i visoka upotreba motornih vozila čine glavni deo problema. Industrija i grejanje na čvrsta goriva doprinose povećanim emisijama PM2.5. Grad planira da do 2030. godine zameni većinu taksija i autobusa električnim vozilima i poveća broj zelenih površina. To je deo strategije za dugoročno smanjenje zagađenja.
Ho Chi Minh City, Vijetnam
Ho Chi Minh City beleži AQI od 220. Brz ekonomski rast, saobraćaj i građevinski sektor stvaraju visok nivo čestica u vazduhu. Grad ulaže u metro linije i promoviše električna vozila, ali broj automobila i motocikala i dalje raste. Nedostatak stroge kontrole emisija usporava napredak.
Phnom Penh, Kambodža
Phnom Penh ima AQI od 210. Industrija, prašina sa gradilišta i rastući saobraćaj glavni su izvori zagađenja. Nedostatak sistema za merenje i regulaciju otežava donošenje efikasnih mera. Grad radi na razvoju javnog prevoza, ali taj proces je spor, pa kvalitet vazduha i dalje ostaje na veoma niskom nivou.
Bangkok, Tajland
Bangkok ima AQI vrednost od 200. Najveći doprinos zagađenju daju saobraćaj, građevinska industrija i sezonski požari u okolnim oblastima. Grad ulaže u proširenje metro sistema i subvencioniše električna vozila. Ipak, saobraćajna gužva i brz urbani rast održavaju nivoe PM2.5 na granici „veoma nezdravog“.
Dodatne mere i zajednički izazovi
Pored specifičnih mera koje sprovode vlasti navedenih gradova, postoje i opšti projekti i inicijative koje se primenjuju globalno. Gradovi širom sveta prepoznaju potrebu za modernizacijom javnog prevoza. U mnogim slučajevima, gradovi uvode električne autobuse, metro sisteme i druge oblike ekološki prihvatljivog prevoza. Postavljaju se senzori koji prate nivo zagađenja u realnom vremenu. Ovi sistemi omogućavaju brzu reakciju i implementaciju mera u slučaju kritičnih situacija.
Takođe, mnoge lokalne vlasti sprovode kampanje podizanja svesti. Edukacija građana o posledicama zagađenja vazduha je ključna. Kampanje informišu o štetnosti čestica, gasova i drugih zagađivača. Građani se podstiču da preduzmu korake za zaštitu sopstvenog zdravlja. Ove kampanje često uključuju i preporuke za smanjenje upotrebe automobila, korišćenje bicikala i pešačenje.
Investicije u obnovljive izvore energije su još jedan važan segment borbe protiv zagađenja. Solarne i vetroelektrane postaju sve prisutnije u urbanim sredinama. Ovi projekti smanjuju potrebu za fosilnim gorivima i direktno utiču na smanjenje štetnih emisija. Lokalni projekti za očuvanje životne sredine, kao što su sadnja drveća i izgradnja zelenih površina, takođe imaju veliki značaj. Zajedničkim naporima vlasti, građana i međunarodnih organizacija moguće je postići značajan napredak.
Gradovi u Srbiji i regionu
- Sarajevo – Često se svrstava među najzagađenije gradove u Evropi, ponekad čak i među prvih pet na osnovu merenja AQI (indeksa kvaliteta vazduha). Zbog geografskog položaja u dolini, inversion efekat i upotrebe fosilnih goriva tokom grejne sezone, Sarajevo redovno beleži ekstremne vrednosti.
- Skoplje – Grad u Severnoj Makedoniji takođe ima vrlo visoke nivoe zagađenja i često se pojavljuje na vrhu evropskih lista, ponekad slično kao Sarajevo.
- Beograd – Iako je glavni grad Srbije veliki urban centar sa značajnim saobraćajem i industrijskim emisijama, podaci pokazuju da se on obično rangira malo niže od Sarajevskih vrednosti – često među prvih 10 do 15 najzagađenijih gradova u regionu.
- Zagreb i Ljubljana – Ovi gradovi imaju povoljnije geografske i infrastrukturne uslove, a primenjuju se i određene ekološke mere, te se generalno nalaze znatno niže na listama. Njihovi prosečni nivoi zagađenja su znatno manji u poređenju sa gradovima kao što su Sarajevo, Skoplje i Beograd.
Važno je naglasiti da se pozicije mogu menjati u zavisnosti od vremenskih prilika, godišnjeg doba i specifičnih izvora zagađenja u datom trenutku. Prema izveštajima iz regiona (npr. Reuters, IQAir, AP), Sarajevo i Skoplje su često među najzagađenijim, dok Beograd zadržava visoku, ali nešto blažu poziciju, a Zagreb i Ljubljana se ističu boljim kvalitetom vazduha.
Zaključak
Zagađenje vazduha ostaje jedan od najvećih izazova savremenog doba. Najzagađeniji gradovi u svetu, kao što su Delhi, Peking, Lahore, Dhaka, Teheran, Mexiko Siti, Kairo, Kolkata, Mumbai i Jakarta, predstavljaju konkretne primere problema sa kojima se suočavamo. Svaki od ovih gradova ima jedinstvene izazove, ali i slične mere koje se sprovode kako bi se smanjio negativan uticaj zagađenja na zdravlje građana.
Vlasti u ovim gradovima sprovode niz projekata i mera. Ulaganja u modernizaciju javnog prevoza, kontrolu industrijskih emisija, uvođenje električnih vozila i postavljanje senzora za praćenje kvaliteta vazduha predstavljaju ključne korake. Pored toga, edukacija građana i kampanje podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine igraju važnu ulogu. Samo zajedničkim naporima je moguće postići trajne promene.
Međunarodne organizacije, poput WHO, doprinose podizanju svetske svesti o ovom problemu. Podaci o broju umrlih usled zagađenja podstiču hitnost akcije. Svi gradovi moraju da se prilagode novim tehnologijama i standardima. Potrebno je kontinuirano praćenje i evaluacija sprovedenih mera. Samo tako se može postići značajno smanjenje nivoa zagađenja vazduha.
