Kada očekujete novac iz inostranstva, verovatno već unapred računate na šta ćete ga potrošiti. Međutim, onog trenutka kada vas banka obavesti da je priliv stigao, iznos na ekranu često bude manji od onoga što vam je uplatilac poslao.
To se dešava jer prenos novca preko granice pokreće ceo lanac bankarskih naknada i pravila o razmeni valuta za koja mnogi ne znaju dok ih ne osete po svom džepu.
U ovom tekstu ćemo ogoliti ceo proces i videti gde tačno odlaze vaši novci.
Koliko zapravo košta prenos novca i ko uzima vaš deo?
Kada vam novac legne na račun, banka vam zapravo uzima procenat na tri različita mesta, a da toga često niste ni svesni:
- Prvo vas sačeka fiksna provizija vaše matične banke za samu obradu tog priliva, koja se uglavnom kreće od 0,1% do 0,6% od ukupne vrednosti.
- Pre toga, dok je novac putovao, svoj deo su automatski skinule i strane posredničke banke kroz koje je ta uplata morala da prođe.
- Na kraju vas zakači i najgori trošak – kursna razlika, jer će vam banka eure ili dolare zameniti po svom kupovnom kursu, koji je uvek prilično nepovoljniji od onog zvaničnog srednjeg kursa Narodne banke Srbije.
Kako posredničke banke i instrukcije za plaćanje menjaju krajnji iznos
Kada vam neko šalje novac, on bira jednu od tri opcije za raspodelu troškova transakcije. Ove opcije su ključne jer direktno određuju da li ćete naknade platiti vi ili pošiljalac. Narodna banka Srbije na svom zvaničnom portalu detaljno objašnjava ove mehanizme u okviru propisa o međunarodnom platnom prometu.
- OUR opcija: Pošiljalac preuzima sve troškove. On plaća naknadu svoje banke i procenjene troškove posrednika, tako da vama stiže pun iznos.
- BEN opcija: Vi kao primalac snosite apsolutno sve troškove. Sve bankarske naknade se sukcesivno odbijaju od poslate sume tokom puta.
- SHA opcija: Troškovi se dele. Pošiljalac plaća naknadu svoje matične banke, dok vi plaćate proviziju vaše banke i troškove inostranih posrednika.
Prema zvaničnom objašnjenju Narodne banke Srbije o deviznim doznakama, izbor opcije SHARE predstavlja standardnu praksu u bankarskom sistemu, gde troškove posredničkih banaka najčešće u potpunosti snosi primalac ukoliko ugovorom između strana nije drugačije definisano.
Skriveni troškovi konverzije i uloga valute u kojoj novac stiže
Najveći gubici nastaju kada se valuta uplate ne poklapa sa valutom vašeg računa ili kada novac morate da podignete u dinarima. Banke u Srbiji imaju slobodu da same formiraju svoje kursne liste za stanovništvo. Razlika između gornjeg i donjeg kursa može biti prilično velika, pa na svakih sto evra koje banka konvertuje u dinare možete izgubiti i po nekoliko stotina dinara samo na toj razlici.
Problem postaje još veći ako primate valutu koja nije evro, na primer američke dolare ili švajcarske franke. Mnoge domaće banke tada vrše duplu konverziju: prvo dolar pretvaraju u evro po svom unutrašnjem kursu, a zatim taj evro konvertuju u dinare da bi vas isplatili.
Na primer, ukoliko podižete dobitak koji ste ostvarili na nekoj od platformi koje možete pronaći na ovoj stranici o online kazinima u Sloveniji, primetićete da se krajnji iznos u dinarima može razlikovati u zavisnosti od unutrašnjeg kursa banke koja vrši isplatu.
Uporedni pregled tarifa i naknada najvećih banaka u Srbiji
Svaka banka ima svoj tarifnik koji javno objavljuje, ali su te tabele često komplikovane za čitanje. Naknada se skoro uvek sastoji od procenta i definisanog minimalnog iznosa. To znači da ako primate malu sumu novca, fiksni minimalac može da vam pojede ogroman deo uplate, dok kod velikih iznosa treba gledati koliki je maksimalni limit naknade.
| Banka u Srbiji | Procenat naknade | Minimalni iznos | Maksimalni iznos |
| Banca Intesa | 0,25% do 0,50% | 300 RSD | 10.000 RSD |
| OTP Banka | 0,20% do 0,40% | 400 RSD | 15.000 RSD |
| NLB Komercijalna banka | 0,30% | 350 RSD | 12.000 RSD |
Kao što vidite iz ove tabele, slanje manjih iznosa, na primer oko 30 evra, uopšte se ne isplati ako banka naplaćuje minimalnu naknadu od 300 ili 400 dinara. U tom slučaju, fiksni trošak banke odnosi više od deset odsto vaše ukupne uplate i pre nego što počne bilo kakva konverzija.
Šta menja ulazak Srbije u SEPA sistem plaćanja?
U toku su intenzivni procesi i pripreme za punu integraciju Srbije u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA). Ovo je tema o kojoj se opravdano mnogo priča jer donosi korenite promene u prekograničnom transferu novca.
Kada naš bankarski sistem postane punopravni deo ove mreže, transferi u evrima ka zemljama Evropske unije i iz njih obavljaće se pod znatno povoljnijim uslovima.
Glavna prednost SEPA sistema je ukidanje posredničkih banaka i drastično smanjenje provizija. Transakcije koje su ranije trajale po nekoliko dana i koštale po nekoliko desetina evra obavljaće se u roku od nekoliko minuta.
Naknade za ove prilive biće izjednačene sa troškovima domaćih transakcija, što znači da će troškovi inostranih uplatilaca i naših primalaca biti svedeni na minimum, dok će jedini preostali trošak ostati kursna razlika ako novac menjate u domaću valutu.
Praktični koraci za smanjenje bankarskih troškova kod deviznih priliva
Možete preduzeti nekoliko vrlo konkretnih koraka kako biste sprečili da vam banke uzmu preveliki deo novca prilikom sledeće uplate iz inostranstva:
- Otvorite račun u tačnoj valuti uplate: Ako vam novac stiže u evrima, račun mora biti isključivo u evrima. Time trajno eliminišete prvu automatsku konverziju i nepotrebne troškove unutar same banke.
- Čuvajte devize na računu: Kada vas banka obavesti o prilivu i zatraži izjavu, nemojte odmah zahtevati isplatu u dinarima. Ostavite novac u stranoj valuti.
- Koristite menjačnice za podizanje gotovine: Podignite devize na šalteru ako vam banka to dozvoljava bez dodatne provizije, a zatim ih zamenite na mestima koja nude znatno bolji kurs od bankarskog.
- Pregovarajte o kursu za veće sume: Ako su u pitanju veći iznosi, uvek možete pozvati svog brokera ili ličnog bankara i direktno dogovoriti stimulativni, povoljniji kurs za konverziju.
Da li ste znali?
Mnogi građani ne znaju da Narodna banka Srbije na svom sajtu ima alat pod nazivom „Uporedivost naknada“. Pomoću ovog alata možete potpuno besplatno i u svakom trenutku uporediti koliko tačno svaka pojedinačna banka u našoj zemlji naplaćuje vođenje računa, obradu deviznih priliva i usluge ino-platnog prometa, što vam omogućava da lako pronađete najjeftiniju opciju na tržištu.
Često postavljana pitanja
Za kraj
Nadam se da vam je ovaj naš mali vodič kroz bankarske lavirinte pomogao da bolje razumete gde nestaju vaši novci prilikom transfera.
Finansijski sistem ima svoja stroga pravila, ali kada ih jednom savladate i primenite ove praktične korake, možete sačuvati finu sumu novca za sebe.
Sledeći put kada budete čekali uplatu, postavite stvari pametno, izaberite dobru valutu i ne dozvolite da vas iznenade skrivene provizije.
Srećno sa sledećim prilivom i pametno trošite ono što ste zaradili!
