Još jedan neuspeh reprezentacije Srbije. Nažalost, nismo uspeli da savladamo reprezentaciju Slovenije u drugom krugu grupne faze Evropskog prvenstva. Plasman u nokaut fazu je još uvek u igri, ali..
Iako smo bili favoriti u ovom meču, Slovenija je pokazala nešto što mi kako se čini, nemamo a to su: zalaganje, srčanost i volja da se bori za grb i zastavu koju predstavljaju.
Ishod meča
Konačan rezultat je bio 1:1. Spasilac Srbije Luka Jović postigao je gol u poslednjoj sekundi meča i time produžio nadanja Srbije da može da dođe do nokaut faze Evropskog prvenstva. Ili je pak samo produžio agoniju nas navijača?
Da li zaslužujemo da ostvarimo plasman u nokaut fazu? Sa ovakvom igrom i zalaganjem pojedinih igrača, mislim da je bolje da sa ovakvom igrom i ne prolazimo dalje jer su šanse 90% da ćemo igrati sa domaćinom Nemačkom ako nekim čudom pobedimo Dance i plasiramo se u nokaut fazu.
Od toga da smo proslavili poraz od Engleske kao veliku pobedu pa do mršavog izdanja protiv Slovenije, kako možemo da očekujemo da pobedimo jednu Dansku? Jednu Dansku koja igra konstantno dobro već par godina!
Nestručna analiza
Hajde da počnem sa svojom nestručnom analizom! Siguran da govorim ono što 90% Srbije misli u ovom trenutku. Postavlja se pitanje: ako ja kao laik vidim da nešto ne štima, kako to da ljudi koji su živote posvetili fudbalu kao disciplini, gotovo kao nauci, ne vide to isto? Da li ja kao navijač ne vidim nešto što struka vidi?
Ali hajde da to postavimo ovako.
Po mom mišljenju, ne može igrač da trčkara za protivničkim igračem i bukvalno ga ispraća do našeg gola i posmatra iz prvih redova kako taj isti postiže gol za vođstvo…
Ne može igrač koji uđe na teren da pravi greške koje ne prave ni kadeti. Ali, hajde, desi se da ti se lopta odbije loše. Ali kada protivnički igrač krene u kontru iz te greške, prijatelju, ne možeš da ostaneš na drugom kraju terena i gledaš šta se dešava ukopan u mestu gde si izgubio posed. NE, trčiš svom silom nazad da probaš barem da ispraviš svoju grešku.
Ok, ti si ostao da posmatraš šta će se desiti nakon tvoje greške, ali igrač koji je pored protivničkog igrača koji ti je oduzeo loptu mirno prati tog istog do svog šesnaesterca. I kao pravi domaćin pušta ga prvog da uđe u šesnaesterac, pa čak i peterac i postigne pogodak za 1:0.
Zalaganje jedna velika NULA! Kao da smo došli u Nemačku da se odmorimo od naporne sezone u klupskom fudbalu.
Protiv Engleske smo igrali jako dobro, požrtvovano, ali je izostala srećas kojom bismo uspeli da dođemo bar do jednog pogotka.
Protiv Slovenije smo od prvog do poslednjeg minuta igrali kao da smo na terminu u lokalnoj sali kao da smo tu da malo ubijemo vreme i družimo se sa ortacima!
Ne može tako da se igra Evropsko prvenstvo. Ne može tako da se igra fudbal na profesionalnom nivou.
Uvek smo u stanju euforije, svesni da imamo super imena u timu, a onda doživimo pad.Tras!~. Spuste nas na zemlju ekipe poput Slovenije. Ne kažem da je Slovenija loša, pokazali su da nisu. Ali na papiru, naš tim je bolji, kvalitetniji pa i skuplji, ali se to mora dokazati i na terenu. Neće se niko sklanjati.
Osvrt na pojedince
Mijat Gaćinović je dobio priliku da uđe u drugom poluvremenu umesto Mladenovića koji je dobio žuti karton u prvom poluvremenu. Po mom mišljenju, nije Piksi trebao da menja Mladenovića samo zbog žutog kartona.
Gaćinović se nije snašao u ovoj ulozi. Išao je iz greške u grešku, a iz jedne takve smo i primili gol. Videlo se da on nije u utakmici.Smatram da nije trebao ni ulaziti na teren ako nije spreman da da 400% sebe u toj utakmici.
Sergej Milinković-Savić je ušao u drugom poluvremenu, ali ništa nije doneo. Greške u pasu su bile konstantne. Indirektan krivac za gol koji smo primili jer nije ispratio igrača koji je na kraju postigao gol. Od kako je ušao u igru, vucarao se po terenu, najblaže rečeno ili kao što reče Rade Bogdanović „trčao je kao baba“.
Tako sada imamo igrača koji je pre samo dve sezone bio procenjen na 100 milion evra, a sada izgleda kao igrač iz seoske lige.
Dušan Tadić ima veliki kredit u ekipi. Mislim da on ovo Evropsko prvenstvo igra iz tog razloga. Pokazao je da to nije više onaj Tadić od pre 2,3 godine! Vreme je da ulogu lidera dobije neko drugi. Neko ko se već dokazao a ima još šta da ponudi. Nekome ko će da zapne iz petnih žila i da svoj maksimum. Neko ko će pokazati na delu šta može. Neko ko neće davati izjave bez pokrića.
U ovom timu sada, samo (po mom mišljenju) Pavlović sme da kaže da je najbolji i najspremniji igrač. Jer, vidi se, Pavlović ostavlja srce na terenu od prve do sto prve minute!!!
Vlahović i Mitrović u ovoj formaciji ne mogu da igraju zajdeno. Jednostavno ne ide, poništavaju jedan drugog jer su obojica klasične devetke!
Selektor Stojković sada nema vremena da pravi izmene u formaciji. Ali, ako ostane na klupi i nakon Evropskog prvenstva, morao bi da razmisli i o nekoj drugoj formaciji a ne samo da se oslanja na formaciju sa trojicom u odbrani jer to očigledno ne funkcioniše onako kako bi on želeo da funkcioniše.
Za takvu formaciju ekipa mora da ima jako dobre ful bekove a mi to trenutno nemamo jer su Živković i Kostić ofanzivni a Mladenović je više defanzivan. Nemamo bekove poput DiMarka, ili Joakim Maele koji umeju da igraju i napred i nazad.
Ono što bi Piksi mogao da uradi je da od prve minute igraju Lazar Samarđić i Veljko Birmančević. Obojica su pokazala da su spremni da se žrtvuju i da se maksimalno založe da pokažu šta znaju na terenu.
Da se ja pitam, iako znam da se ne pitam, to bi izgledalo ovako:
Rajković; Pavlović, Veljković, Babić (Spajić); Gudelj, Samardžić, Lukić (Ilić), Živković, Birmančević; Vlahović (Mitrović), Luka Jović
Ovde bih možda i Petru Ratkovu dao priliku, zašto da ne?
Naravno, pored svega, ja ću i dalje da navijam za reprezentaciju Srbije. Naravno da ću da verujem da možemo da se nosimo sa Dancima i da možemo da dođemo do prve pobede na prvenstvu. Ali za to mora da se gine, da se da maksimum, da se igra srčano i da se igra skoncetrisano. Samo tako ovaj tim može da ostvari plasman u nokaut fazu.
Ovo je viđenje stvari iz mog nestručnog ugla a vi ako imate komentar ili predlog, slobodno pišite u komentarima! Nisam baš mišljenja da igrači nisu zainteresovani za prolaz, pobedu, bolji plasman, bolji utisak, ali iz mog ugla upravo tako izgleda i to nas najviše boli. Boli nas još više kada vidimo kako ostale reprezentacije igraju za svoj nacionalni tim kao na primer Gruzija, Hrvatska, Slovačka, Rumunija.
