Ako ste makar jednom prodali akcije ili kriptovalutu i završili sa lepom razlikom u plusu, verovatno vam je kroz glavu prošlo isto pitanje: „Dobro, a šta sada traži Poreska uprava?“
Zanimljivo je koliko ljudi kod nas i dalje misli da se porez plaća tek kada novac legne na domaći račun. Nije baš tako. Poslednjih godina Srbija je dosta preciznije uredila oblast digitalne imovine i kapitalne dobiti, pa danas postoje vrlo konkretna pravila za kripto, akcije, ETF fondove i slične investicije. Problem je što su informacije često razbacane po forumima, TikTok klipovima i polutačnim savetima.
A kada dođe poresko rešenje, tada već nije trenutak za nagađanje.
Koliko zapravo iznosi porez na kapitalnu dobit u Srbiji
Porez na kapitalnu dobit u Srbiji trenutno iznosi 15 odsto. Ta stopa se primenjuje i na prodaju akcija i na prodaju kriptovaluta kada ostvarite zaradu.
Dakle, ne plaća se porez na ceo iznos prodaje, već samo na razliku između nabavne i prodajne cene.
Recimo:
| Transakcija | Iznos |
| Kupovina Bitcoina | 2.000 € |
| Prodaja Bitcoina | 3.500 € |
| Kapitalna dobit | 1.500 € |
| Porez 15% | 225 € |
Ljudi često pogrešno misle da se porez plaća čim kripto „skoči“ na aplikaciji. Ne. Dok ne prodate imovinu i ne ostvarite dobit, poreska obaveza uglavnom ne nastaje.
Mnogi pre same prodaje prate i bitcoin price (cenu bitkoina) kako bi procenili da li im se u tom trenutku isplati zatvaranje pozicije ili je bolje sačekati još neko vreme.
Jedna stvar koju dosta investitora previdi jeste zamena jednog coina za drugi. U određenim situacijama i to može imati poreski tretman.
Kada nastaje poreska obaveza
Ovde dolazimo do dela gde ljudi najviše greše.
Poreska obaveza ne nastaje kada:
- držite kripto u walletu
- posedujete akcije godinama
- vrednost portfolija raste
Poreska obaveza uglavnom nastaje kada:
- prodate akcije
- prodate kriptovalutu
- zamenite digitalnu imovinu za drugu
- povučete sredstva kroz realizovanu dobit
Kod akcija je situacija dosta jasna. Kupili ste akciju za određenu cenu, prodali skuplje, ostvarili kapitalnu dobit i tada ulazite u poresku obavezu.
Kod kripta ljudi umeju da se zbune zbog raznih transfera između menjačnica, walleta i stablecoina. Sama promena wallet adrese nije prodaja. Ali prodaja ili zamena koja generiše profit može biti predmet oporezivanja.
Prema Zakonu o digitalnoj imovini i Zakonu o porezu na dohodak građana, kapitalna dobit nastaje kada postoji pozitivna razlika između nabavne i prodajne vrednosti digitalne imovine.
Iskreno, dosta ljudi u Srbiji i dalje misli da država „ne vidi“ transakcije sa stranih platformi. To je prilično rizičan način razmišljanja danas.
Kada se prijavljuje porez
Rokovi su veoma važni jer kašnjenje može doneti kamatu i dodatne troškove.
Za fizička lica u Srbiji prijava kapitalne dobiti od kripta podnosi se u roku od 120 dana od završetka kvartala u kojem je dobit ostvarena.
To praktično izgleda ovako:
| Period prodaje | Rok za prijavu |
| Januar – mart | do kraja jula |
| April – jun | do kraja oktobra |
| Jul – septembar | do kraja januara |
| Oktobar – decembar | do kraja aprila |
Kod akcija se takođe prijavljuje kapitalna dobit, ali ljudi često zaborave da su obavezni da prijave i gubitak. Da, čak i kada ste „u minusu“, prijava može biti važna zbog budućeg poreskog prebijanja.
Nije loše da sebi stavite podsetnik u kalendar. Deluje banalno dok ne prođe rok.
Šta ako ste ostvarili gubitak
Ovo zapravo može da vam smanji budući porez.
Ako ste jednu investiciju prodali sa gubitkom, taj kapitalni gubitak može da se koristi za umanjenje buduće kapitalne dobiti.
Na primer:
- na jednoj akciji izgubili ste 500 €
- na drugoj zaradi ste 2.000 €
Poreska osnovica tada nije 2.000 €, već 1.500 €.
Kod kripto valuta ljudi često ignorišu manje neuspešne trade-ove jer im deluju nebitno. Posle shvate da su mogli legalno da umanje poresku obavezu.
Zbog toga je evidencija veoma važna. Bez nje teško dokazujete nabavne cene i prethodne gubitke.
Da li ste znali?
Ako nemate dokaz o nabavnoj vrednosti kriptovalute, postoji mogućnost da poreski organ tretira nabavnu cenu kao nulu, što praktično znači da biste porez mogli da platite na ceo iznos prodaje.
To ume da bude veoma neprijatno iznenađenje.
Dokumentacija koju bi trebalo da čuvate
Ovde ljudi obično kažu: „Ma imam sve na aplikaciji.“
Dok ne promenite telefon, izgubite pristup nalogu ili menjačnica ne promeni istoriju prikaza.
Mnogo je pametnije da sami vodite evidenciju. Ne mora to da bude komplikovano knjigovodstvo. Dovoljno je da imate jasne podatke o:
- datumu kupovine
- iznosu kupovine
- datumu prodaje
- provizijama
- kursu
- wallet transferima
- bankarskim izvodima
Kod akcija je situacija nešto jednostavnija jer brokeri uglavnom imaju urednije izveštaje.
Kod kripta ume da nastane haos posle nekoliko godina aktivnog trgovanja. Posebno ako ste koristili više platformi.
Iskreno, ljudi najčešće krenu da sređuju dokumentaciju tek kada shvate da treba da podnesu prijavu za tri godine unazad. Tada kreće ozbiljna glavobolja.
Razlika između fizičkog i pravnog lica
Ako trgujete kao fizičko lice, kapitalna dobit se uglavnom oporezuje po stopi od 15 odsto.
Kod pravnih lica situacija je drugačija jer dobit ulazi u obračun poreza na dobit firme.
Tu već postoje dodatne stvari:
- knjigovodstvo
- bilansi
- rashodi
- amortizacija
- poreski bilans
Kod firmi koje aktivno posluju sa kriptom mnogo je važnije pravilno evidentiranje svake transakcije.
Neki ljudi otvore firmu misleći da će tako „izbeći porez“. U praksi često dobiju samo dodatnu administraciju ako nemaju ozbiljan obim poslovanja.
Zato je pametno konsultovati računovođu pre nego što donesete odluku kako ćete trgovati.
Akcije i kriptovalute nisu potpuno ista stvar
Iako se obe kategorije uglavnom tretiraju kroz kapitalnu dobit, postoje praktične razlike.
Kod akcija:
- broker često ima urednu evidenciju
- transakcije su lakše za praćenje
- postoji duža poreska praksa
Kod kripta:
- veliki broj različitih platformi
- komplikovanije praćenje transfera
- staking, mining i DeFi umeju dodatno da zakomplikuju situaciju
Posebno je zanimljiv staking.
Prihodi od stakinga i rudarenja ne moraju uvek imati isti tretman kao obična kapitalna dobit. U određenim slučajevima mogu se tretirati kao drugi prihod ili prihod od delatnosti.
Tu već vredi razgovarati sa poreskim savetnikom jer ljudi često mešaju različite vrste prihoda.
Za kraj
Porez na kripto i akcije u Srbiji više nije siva zona kao pre nekoliko godina. Pravila postoje, rokovi postoje i država ih sve ozbiljnije prati.
Nije poenta da vas cela priča uplaši i odbije od investiranja. Mnogo je važnije da znate šta radite, da čuvate dokumentaciju i da na vreme rešavate obaveze. Kada imate urednu evidenciju, ceo proces postaje daleko jednostavniji nego što ljudi zamišljaju.
