Imam utisak da je ponekad potrebno da protekne dosta vremena kako bismo sa distance osvrnuli se na prošlost i shvatili vrednost nekih svakodnevnih stvari.
Jedna od tih stvari su vožnje bicikla sa prijateljima iz detinjstva po obroncima Fruške Gore, gde moja porodica i dalje provodi sve praznike. Nakon dugih vožnji, istraživanja prirode, igranja i kupanja u jezeru, znali smo da uđemo u dvorišta manastira i pijemo vodu sa česme.
U svim tim dvorištima nalazili smo ono što nam je kao deci bilo potrebno, a to je razumevanje i osećaj pripadnosti. Zato i danas, kada se vratim u neko od tih manastirskih dvorišta, odmah osetim miris detinjstva.
Tek nekoliko godina kasnije saznao sam da nacionalni park Fruška Gora nosi nadimak Srpska Sveta Gora jer je, prema predanjima, nekada imala 35 pravoslavnih manastira, od kojih je danas sačuvano 17.
Kao što je kraj u kojem sam odrastao, tako je i ostatak zemlje prepun manastira koji mogu da vam pruže beg od stvarnosti i osećaj mira, makar i na jedno popodne.
Manastiri u Srbiji su nešto najvrednije što imamo, i ako nisam posetio sve ove manastire siguran sam da svaki donosi nešto autentično na svoj način.
Krušedol
Naravno da ću da krenem od manastira koji sam najčešće posećivao kao dete.
Sam manastir se nalazi na južnim obroncima Fruške Gore, u opštini Irig, a tik uz selo Krušedol.
Zadužbina je Đorđa Brankovića, poslednjeg Sremskog despota. U manastiru se i danas čuvaju mošti Đorđa Brankovića, Arsenija III Čarnojevića, kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića.
Manstir Krušedol je jedan od retkih koji nije pretrpeo ratna razaranja.
Kako su vikend izleti sve popularniji zbog manjka vremena, ovaj manastir je sigurno lepa destinacija ukoliko ste iz Srema.
Ravanica
Ovaj manastir sam posetio kao osnovac, na putu jedne od mnogobrojnih ekskurzija.
Poznata Ravanica se nalazi u Istočnoj Srbiji, u podnožju Kučajskih planina, kod grada Ćuprija. Manastir Ravanica ima odličnu lokaciju ukoliko ste na putovanju kroz Srbiju, i ukoliko ste krenuli ka jugu naše zemlje.
Knez Lazar Hrebeljanović je zadužbinar ove svetinje i njegove mošti se čuvaju u samom manastiru od 1392. godine. Poznato je da je Knez Lazar predvodio Srpsu vojsku u Kosovkom boju, kao i da je tamo izgubio život.
Predivne freske Kneza Lazara i knjeginje Milice su nešto što ovaj manastir izdvaja, a predstavlja sam začetak Moravske škole slikanja.
Takođe ono što Ravanicu čini različitom je činjenica da je to ženski pravoslavni manastir.
Gračanica
Ovo je jedna od stvari koje ja definitivno odgovor na pitanje gde otići za vikend. Do sada nisam imao priliku da posetim ovaj deo naše zemlje, ali je definitivno plan za budućnost.
Gračanica se nalazi pored sela Gračanica, na samo desetak kilometara od Prištine.
Kralj Milutin je 1321. godine podigao Gračanicu u znak zahvalnosti andjelu koji mu se javio u san pre bitke na reci Gračanki.
Kao jedna od najvećih svetinja na Kosovu i Metohiji, Gračanica je postala mesto okupljanja i središte svih pravoslavnih Srba iz tog kraja.
Za vreme vladavine Turaka, Gračanica je nekoliko puta pustošena, ali ništa od starog sjaja joj nije oduzeto. Na freskama se ističu freske kraljice Simonide, a tu je i jedinstveni rodoslov dinastije Nemanjić.
Žiča
Još jedan manastir koji sam posetio dosta davno, a kada pokušam da se prisetim tog dana, prvo što mi se stvori pred očima su crvene zidine Žiče, po kojima se razlikuje od ostalih manastira.
Na samo šest kilometara od Kraljeva, nalazi se Žiča, a ravnica i polja koja je okružuju samo daju još lepši i bolji utisak.
U Žiči je krunisan Stefan Prvovenčani 1217. godine, a pored njega je krunisano još sedam Srpskih kraljeva. Zanimljivo je Žiča ima sedam vrata, po jedna posvećena svakom od krunisanih vladara.
Žiča je kroz istoriju mnogo puta rušena, i to od strane Tatara, Turaka, Nemaca. Konačnu obnovu je doživela 1987. godine, kada je vraćen njen prvobitni, srednjovekovni izgled.
Sopoćani
Sopoćane, na moju žalost, nisam imao priliku da posetim, ali će to sigurno biti promenjeno u narednom periodu.
Na sedamnaest kilometara zapadno od Novog Pazara, nalazi se ovaj biser koji je 1979. godine uvršten na listu UNESCO kulturne baštine.
Zadužbina je Uroša Nemanjića, a ime je u izvornom značenju “izvor” jer se manastir nalazi pored reke Raške. Reč po kojoj je manastir dobio ime je „sopot“.
Kralj Uroš je svoj večni dom pronašao baš u Sopoćanima, kao i sveti lekari Kozma i Damjan, azijski hrišćani koji su lečili ljude na ovim prostorima.
Đurđevi Stupovi
Još jedan manastir koji je simbol pravoslavlja u našoj zemlji.
Manastir se nalazi na Starom Rasu, brdu iznad Novog Pazara, sa kog se pruža prelep pogled na taj deo Kosova i Metohije.
Stefan Nemanja je ovaj manastir podigao u znak zahvalnosti Svetom Đorđu, koji ga je oslobodio iz tamnice. U tu tamnicu su ga zatvorila njegova braća Miroslav, Stanimir i Tihomir.
Izgrađen je 1171. godine, a oslikavanje je završeno nekoliko godina kasnije, tačnije 1175. Manastir je stradao za vreme Turaka, ali je oštećen i u Prvom i Drugom svetskom ratu.
U njemu počiva kralj Dragutin, koji je označen kao drugi ktitor manastira.
Studenica
Lepota Studenice me je svaki put, kada sam se iznova vraćao ovde, ostavila bez reči. Kao što sam napomenuo na početku teksta, neke stvari koje smo imali prilike da vidimo u detinjstvu, prave razmere dotaknu tek kada im se vratimo kao odrasli ljudi.
Studenica se nalazi u blizini grada Kraljevo, na pola sata vožnje autom. Zbog toga predstavlja odlično rešenje za dnevni izlet.
Sam manastir je podigao Stefan Nemanja, 1190. godine. U njemu počivaju mošti Nemanjinih sinova, Vukana i Stefana Prvovenčanog.
Sveti Sava je za svog života u ovom manastiru napisao Studenički Tipik, i time objasnio život pravoslavnih monaha u tadašnjoj Srbiji.
Od 1986. godine, Studenica je takođe pod UNESCO zaštitom.
Visoki Dečani
Jedan od manastira koji je u našoj istoriji najviše puta napadan. Zbog svega što su zidine preživele, Visoki Dečani su postali simbol pobede i snage pravoslavlja.
Visoki Dečani se nalaze u kotlini Dečanske Bistrice, pored grada Peć, na Kosovu i Metohiji.
Manstir je stvoren na inicijativu Svetog Save, a zajedno su ga izgradili Stefan Dečanski i Dušan Silni. Građen je u četrnaestom veku, ali su freske završene tek tridesetak godina nakon izgradnje.
UNESCO je Visoke Dečane proglasio za objekat od visokog značaja, a umetnička dela unutar njega neki su od najvrednijih primera renesanse.
Tronoša
Ovaj manastir posetio sam pre dve godine, kada sam igrom slučaja prolazio kroz taj deo naše zemlje. Na mene je ostavilo utisak to što manastir nije toliko popularna destinacija kada se organizuju obilasci, a po meni bi definitivno trebao da bude.
Tronoša se nalazi pored grada Loznice, blizu granice sa Bosnom, tako da može da bude idealna destinacija ukoliko ste krenuli u tom pravcu. Takođe je veoma blizu i rodno mesto Vuka Karadžića, Tršić, pa je lako organizovati jeftino vikend putovanje.
Nema tačnih podataka kada je Tronoša sagrađena, ali se veruje da je ktitor manastira Katarina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Crkva je podignuta u čast braća Jugović.
U ovoj crkvi svoju školu je učio i Vuk Karadžić, pa zato predstavlja jednu od bitnih tačaka u celokupnom razvoju i istoriji naše zemlje kroz vekove.
Mala Remeta
Ovu listu ću završiti na sličan način kako sam je i započeo. Manastirom Mala Remeta, koji je bio deo priče sa početka teksta.
Na Fruškoj Gori, pored istoimenog sela, nalazi se manastir Mala Remeta. Možda nije velelepna građevina, nije toliko bitna za našu istoriju, ali je osećaj kada ga posetite jedinstven. Manastir prosto odiše starim duhom Srema.
Mala Remeta je posvećena Bogorodičinom pokrovu, a ktitor je još jednom kralj Dragutin. Manastir je izgrađen 1243. godine, a to je zapisano u protokolu manastira Beočin.
Manastirska biblioteka i konak su stradali u Drugom svetskom ratu, a današnji manastir čine crkva, jednokrilni konak i novi drveni zvonik.
Zašto posetiti neku od svetinja?
U današnje vreme, kada je izazov naći nekoga ko je u stanju da sasluša bez predrasuda, i da da savet bez očekivanja zahvalnosti za uzvrat, svetinje su mesto gde to možemo da pronađemo.
Makar na jedno popodne možemo da pobegnemo od svakodnevnih problema, loših vesti i da pronađemo onaj deo sebe, koji možda nismo ni znali da postoji.
Zato zgrabite prvi slobodan vikend, izaberite jedan ili više od navedenih manastira i krenite na put iz kojeg sigurno izlazite kao bolja osoba.
Naslovna slika preuzeta sa: youtube.com printscreen
